Kardiologija

Kardiologija je deo interne medicine koji se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i krvnih žila.

Jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu i kod nas čine kardiovaskularne bolesti koje su i najčeći uzrok i obolevanja i umiranja.
Obolevanje i posledice KV bolesti biće značajno manje ako je primarna prevencija bolesti dobra a to podrazumeva sve mere koje imaju da spreče nastanak bolestiodnosno da se eliminišu faktori rizka koji uzrokuju bolest.
Sekundarna prevencija znači lečenje već postojeće bolesti i sprečavanje njenog pogoršanja,recidiva itd.i ona je dosta skupa i često manje uspešna.
Klinička praksa podrazumeva u tom cilju niz dijagnostičkih i terapijskih procedura kako bi se sprečio nastanak   ili razvoj KV bolesti koje obuhvataju:
hipertenzije,koronarnu bolesti,infarkta,arteriosklerozu,poremećaja srčanog ritma,srčane slabosti,bolesti srčanih zalisaka, bolesti ks srca i otalih KS, upalnih stanja srca i perikarda...

 

PREGLEDI u POLIKLINICI dr RONČEVIĆ

  • kardiološki pregled sa EKG-om;
  • ultrazvučni pregled srca sa kolor dopplerom;CW,PW,Power Doppler,
  • test opterećenja srca (ergometrijski stress test) ;
  • stress ehokardiografiju,
  • 24 ili 48-časovni Holter EKG  / 3 kanalni ili 12 kanalni/;
  • 24-časovni Holter krvnog pritiska i pulsa;

KARDIOLOG je subpecijalista za bolesti srca.

Pregled  podrazumeva:
-razgovor sa pacijentom u okviru anamneze,
-fizikalni auskultatorni pregled srca i magistralnih krvnih sudova,auskultacija pluća i opšti internistički pregled,sagledavanje opšteg statusa,merenje krvnog pritiska i pulsa na obe ruke,EKG snimak i njegova interpretacija,interpretacija lab. i drugih nalaza i medic.dokumentacije,postavljanje dijagnoze i određivanje terapije.

Postupak je sličan kod pacijenata kojima je potrebno odobrenje kardiologa ili interniste ili pulmolga za operaciju ili davanje anestezije. 


ERGOTEST i STRESS EHO

Test opterećenja- ergometrija ili stress ergometrija je  a nezaobilazna je pretraga za procenu stanja krvnih sudova srca/koronarni krvni sudovi/, za funkcionalnu sposobnost kardiovaskularnog sistema, za procenu značaja aritmija, za kretanje krvnog pritiska i pulsa tokom opterećenja.

Test se radi na ergo biciklu ili traci najčešće po BRUCE ali može i po drugim protokolima.

Test se prekida po proceni lekara kada se dostignu određeni parametri testa ili ako dođe do značajnijeg poremećaja nekih od praćenih parametara ili stanja pacijenta.

Posle testa nastupa faza Ricoveri gde se odmah može da radi  tzv.STRESS  EHO ili ultrazvuk srca posle opterećenja čime se  sagledava da li ima poremećaja pokretljivosti neke od srčanih struktura posle napora./Smanjena pokretljivost srčanog zida znači da je dotok oksigenisane  krvi i isharana toga dela srca slabija,koronarka koja snabdeva to područje je delimično sužena,na mestu ožiljka posle infarkta ostaje trajno nepokretno području srčanog mišića koje koje ćemo najverovatnije jasnije videti  par minuta posle stresa/. 

 U ovoj fazi još neko vreme se pacijent prati do povratka parametara u početno stanje.

Danas je nezamisliva dijagnostika srca bez testa opterecenja kod već obolelih, kod pacijenata koji imaju anginozne i druge tegobe što  upućuju  na kardiološko oboljenje ali i kod zdravih ljudi koji se počinju rekreirati ili baviti sportom,kod  sportista, ljudi koji su izloženi fizičkim naporima itd.

Najčešća indikacija za ergometriju je dijagnostika angine pectoris i praćenju kardiološkog statusa kod različitih srčanih obolenja.

Kod pacijenata koji su preboleli  infarkt radi se ergometrija i stres eho u vreme i po proceni kardiologa da bi se procenio efekat lečenja, rehabilitacije i ocene radne sposobnosti.

Ergometrija se radi kod ljudi koji imaju tegobe  i kod onih koji to nemaju ali obavezno treba da je rade:

  • svi koji se počinju baviti  rekreacijom ili sportom čak i mlađe osbe,
  • svi sportisti i mlađe  osobe  koji imaju  faktore rizika i familijarnu opterećenost...

 
Ponavljanje ergometrije vrši se najčeće nakon određenog vremenskog perioda.
Rizici kod  ergotesta postoje a  procenjuje ih sam lekar koji izvodi test.
Takođe postoje i neke bolesti kada je ergotest kontraidnikovan.

 

ANGINA PECTORIS

Postoje dve koronarne arterije: leva i desna i obe izlaze iz aorte – najveće arterije tela. One daju brojne grane koje ishranjuju sve delove srca.

AP nastaje zbog nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom zbog suženja ili spazma tih koronarnih aterija. Metabolizam srčanog mišića je potpuno aeroban tj.zavistan od kiseonika.To znači kada je ometeno doticanje oksigenirane krvi u srčani mišić doći će do hipoksije ili nedovoljne snabdevenošću miokarda kiseonikom.Posledice toga su stvaranje neoksigenisanih  metabolita u mišiću i nadražaj njegovih aferentnih živčanih završetaka  koji stvaraju duboku bolnu visceralnu senzaciju senzaciju ili anginu.

Postoji angina sa fiksinim pragom bola kada pacijent tačno može odrediti stepen napora koji mu uzrokuje napad.U tom sličaju koronarka je fiksno sužena arteriosklerotskim plakom.

Druga vrsta su angine sa varijabilnim anginoznim pragom kada anginozni napadi dolaze  kod različitih nivoa stresa ili napora i tu se radio o fiksnoj arterisklerozi i o  promenjivim spazmima koronarki tako da pacijent ima loše i dobre periode.

Potrebu srca za kiesonikum određuju:

  • frekvnca srca,
  • arterijski krvni pritisak,
  • pritisak u levoj komori na kraju  dijastole
  • kontraktilnost srčanog mišića;

 

Ako dođe do promenu u bilo kojem od ovih činilaca uz redukciju koronarnog protoka od 75% u jednoj od glavnih koronarki nastaće angina pectoris. 

Angina pectoris je u tipičnom obliku iznenadni napad bola iza grudne kosti sa koji se obično širi u levu ruku i vrat a prate ga gušenje i  osećaj straha od smrti.Bol se može širiti i u levo rame,u leđa,stomak,donju vilicu,zube,u desnu ruku i sl.Bol može biti blag do vrlo intenzivan,razdirući,stezaćući a vrlo retko poput uboda nožem.Trajanje bola može da bode od 1-5 minuta retko 10 minuta.Najčeće se pojavljuje u naporu ili emocionalnom  stresu a u 30% slučajeva i u  mirovanju a prolazi na tbl.Nitroglicerina.

Bol se može pojaviti i  posle obilnog obroka ili u toku izlaganja hladnoći.Zato mnogi pacijenti nemaju tegobe leti negi zimi kada je hladno.

Često se dešava da napadi AP posle više učestalih napada naprave pauzu po nekoliko meseci što ne treba da zavara pacijenta da bolest ne postoji.

Prateće pojave kod  angine pectoris mogu biti:palpitacija,omaglica,znojenje,dispneja,vrtoglavivca i stomačne smetnje.

U ovom slučaju radi se o STABILNOJ AP.

Kod NESTABILNE angine pectoris anginozni bolovi imaju isti karakter, lokalizaciju i širenje ali su dosta jačeg intenziteta i dužine trjanja (do 30 min, obično 10-20min) i obično su provocirani manjim naporom ili  dolaze u miru i često noću  uz stalno smanjenje praga bola.Davanje tbl.Ntg i samo malo i privremeno ublaži tegobe.Javljanje AP je ponavlja se sve čeće i sve teže. Nestabilna AP nastaje kao pogoršanje već postojeće stabilne AP,kao de novo AP kaoja je nastala u toku 1-2 meseca sa javljanjem u najmanjem naporu i nestabilna AP u mirovanju.

Nestabilna AP nastala kao poledica hemoragije, anemije, infekcije ili tireotoksikoze naziva se sekundarna nestabilna angina.

Kod stabilne i nestabilna AP nema nekroze srčanog mišića i ishemija je reverzibilna ali nestabilna AP  dosta često vodi u  infarkta miokarda.

Atipična klinička slika AP prestavlja  ekvivalentne anginoznog bola u vidu: gušenja ili nedostatka vazduha u naporu, izolovanog stezanja u grlu, osećaj težine u jednoj ruci, podrigivanja (starije osobe) ili pak bolova koji mogu da imitiraju druga oboljenja;
gastroezofagealni refluks, bolesti koštano-zglobnog sistema, akutni pericarditis, žučna kolika…

Najčešći uzrok u 95% slučajeva AP i ishemije srca je ateroskleroza.

Arterioskleroza je prirodni proces stvaranja masnih naslaga u krvnim sudovima  koji počinje i razvijaju se još u detinjstvu ali različito kod svake osobe a u zavosinosti od drugih faktora rizika.

Unutrašnji glatki sloj ks ili endotel je mesto gde se formira masna naslaga u obliku ploče,grudvice, cirkularno ili uzduž kao unutrašnji novi sloj.Mast je meka naslaga i ona se vremenom može fibozno promeniti čime će joj se pojačati čvrstina i tako nastaje fibrozni ravnomerni i stabilni plak koji može dovoditi do određenog stepena stenoze koronarnog ili drugog krvnog suda.

Angina pec.nastala na ovoj osnovi najčeće je stabilna i regulisanjem faktora rizika može da se podnosi.

Ako se u mekanu masnu naslagu uloži kalcijum njegova kapa će postati nestabilna  i vremenom se ispucati.Na neravnini ili krateru plaka prilepiće se trombociti i druge ćelije zarastanja pa će nastati tromb koje će brzo značajno sužiti ili potpuno začepiti krvni sud u ovom slučaju koronarni krvni sud i nastaće teška AP ili infarkt.Dakle svako gomilanje plakova vodi suženju krvnog suda i smanjenju protoka oksigenisane krvi u srce(ili drugi organ).Sužavnja mogu biti višestruka u različitim procentima a tame i njene polsedice.

Najčeće se kod mlađih ljudi razvijaju rupture ovih malih nestabilnih plakova na koronarkama čije posledice  su tešik infarkti.Kod starijih ljudi plak se duže formirao i stenoza je dugo trajala tako da postoji delimična kompenzacija preko razvijenih kolaterala a proces tromboze i nekroze je mnogo sporiji .

Kod ljudi koji imaju jače promene na KS vrata i nogu sasvim sigurno postoje promene na koronarkama iako pacijenti možda nemaju tegobe.

Postoji tzv.NEMA” miokardna ishemija odn.ne možemo reći angina: oko 1/3 pacijenata sa stabilnom anginom pektoris i skoro svi pacijenti sa nestabilnom AP imaju faze ishemije miokarda bez bolova što se naročito javlja kod pušača i diabetičara.Oko 25% svih infarkta srca je klinički nemo.Svaka “NEMA” ishemija sa velikom verovatnoćom će dovesti do infarkta u sledećem periodu.

U 5% slučajeva uzrok koronarne bolesti su anomalije koronarnih krvnih sudova.Tok koronarki je površinom srca a ponekad se desi da neka od njih ide duboko u mišićni sloj /muscular bridge/pa kod kontrakcije srčanog mišića nastaje suženje zbog pritisaka na koronarku.To može nastati angina pectoris,poremećaj ritma,infarkt ili čak naprasna smrt kod prividno zdrave mlade osobe.

 

Dijagnostika AP izvodi se:

-snimanjem Ekg-a u miru i u vreme napada,snimanje EKG u testu opterećenja ili stres eho testu,scintigrafija srca,koronarna grafija,intravskulrani ultrazvuk i druge metode u razvoju.  

 

Kako sprečiti nastanak AP?

  • Odmah prekinuti pušenje,
  • Regulisati krvni pritisak lekovima i smnjenim unosom soli/manje od pola KK dnevno/ ,održavati krvni pritisak  ispod 140/90 mmHg,ako imate diabetes ispod 130/80 mmHg.
  • Početi sa zdravom ishranom  na bazi voća povrća,žitarica,orašatog voća,namirnice sa što manje masti,riba piletina,obična voda,bez testa i šećera,
  • Održavati nivo LDL-holesterola  do 2,6 mmol/l.Svako povećanje holesterola za 1% povećava rizik 2%.
  • Održavati idealnu telesnu težinu (BMI treba da bude 18,5-24,9 kg/m2, a obim struka <102 cm kod muškaraca, a kod žena <89 cm)
  • -Regulasati nivo šećera u krvi (održavati HgA1c <7%)
  • Kontrolisati puls, održavati sinusni ritam srca, a kod postojanja atrijalne fibrilacije uzimati terapiju za sprečavanje tromboembolijskih komplikacija.
  • Kretati se u prirodi što češće ili uvesti stalnu fizičku aktivnost u vidu vežbi,trčanja i sl.ako za to nema smaetnji.
  • Uzimati Cardiopirin ili  Aspirin u malim dozama (75-160 mg/d) ako je povišen rizik od koronarne bolesti i ako za to nemaa  kontraindikacija.

Lečenje već nastale bolesti je mnogo je teže,skuplje i sa manje uspeha.                          

Kod oko 1/3 pacijenata koji boluju od teže koronarne bolesti prva manifestacija je naprasna smrt, kod isto toliko bolesnika infarkt srca često sa fatalnim tokom.

ZBOG TOGA:

Naglašavamo stalno potrebu prevencije i ranog otkrivanja angine pectoris i KV bolesti.

 

EKG je neinvazivno   snimanje električne aktivosti srca kroz kožu grudnog koša pomoću standardizovanih elektroda ili odvoda koji se postavljaju na grudni koš i ekstremitete.

To je zapis srčane aktivnosti u realnom vremenu i može da se  registruje u različitom trajanju od jednog i više srčanih  cikulsa  do monitoringa srca kada se snimak direktno uživo posmatra i beleži u elektronskoj digitalnoj formi a posle može da se naknadno edituje,pregleda i odštampa na EKG papirnoj traci ili običnom papiru.

EKG snimak  pokazuje srčanu frekvencu i ritam srčanih otkucaja,srčanu osovinu,veličinu srca i gotovo sva srčana oštećenja,obolenja koronarki i srčanih krvnih sudova, srčane ovojnice,poremećaje elektrolita, nekih hormona itd.

Ukoliko je potrebnno snimanje EKG-a u dužem vremenskom periodu onda se montira

HOLTER EKG-a koji pacijent nosi kući  24 sata do više dana kada se kroz tri  ili svih 12 odvoda  registruje EKG snimak sa svim poremećajima koji se jave u tom periodu.

Ono što se najčešće registrujemo u HOLTERU EKG-a je:
vrsta  ritma  srca,frekvenca srca,postojanja pauza srca većih od 2 sec ili 2,5 sec,VE i SVE,PQ,ST epizode,QRS kompleksi...

Skoro da nema srčanog poremećaja kod koga se ne indikuje nošenje HOLTERA ekg-a a najpre je to  potrebno kod bilo kojeg premećaja srčanog ritma.

Zbog srčanih pauza većih od 2,5 sekunde  ili totalnog bloka pacijenti padaju i gube svest na kratko.Zbog toga budu povređeni, dožive moždani udar ili ishod bude fatalan.

Holterom EKG će se dijagnostikovati  takvi i drugi poremećaji u srčanom radu pa će se preduzeti odgovarajuća terapija od lekova do Pejsmejkera.

Mnogi lekovi mogu proizvesti srčane pauze i veće usporenje srčane frekvence.

Dakle u toku terapije srčane slabosti i poremećaja ritma ili bilo kakve sumnje povremeno bi bilo potrebno uraditi HOLTER EKG-a.

Kod angine pectroris Holter može bitu od velike pomoći naročito ako se duže nosi sa ciljem da se uhvati snimak EKG-a  u napadu bola  kada su promene najčeće i jedino vidljive.Kada napad prođe posle  nekoliko minuta  EKG bude najčeće sasvim miran i bez vidljivih znakova bolesti.

Poremećaji ritma mogu da se jave i  kod mladih osoba i kod onih koji se bave rekreacijom ili sportom.

Česti su poremećaji ritma kod obolenja štitaste žlezde,kod anemija,kod stresa,kod upala srčanih struktura,kod koronarne bolesti i infarkta,kod srčanih mana,prolapsa itd...

Neke bolesti zahtevaju da se holter EKG-a.nosi više puta godišnje.

Pomoću holtera može da se prekontroliše  uspešnost rada Pejsmejkera u suzbijanju aritmija i slično.

Zbog svega toga ZAKAČIMO HOLTER  od 3 do 12 kanala.

I ova metoda je bezbolna i jedino što pacijent oseća su zalepljene  elektrode na koži.

Rezultat Holtera se očitava najčeće brzo posle nošenja i rezultat se uz pismeni izveštaj objasni  direktno pacijentu.

 

HOLTER KRVNOG PRITISKA

Krvni pritisak merimo odgovarajućim stndardnim aparatima.U kućnim varijantama koriste se različiti oblici elektronskih merača KP koji automatski mere sistolni, dijastolni krvni pritisak i puls.Ovi aparati često pogreše zbog grešaka pri merenju ili lošije tehnike.U ambulantama se uglavnom upotrebljavaju mehanički aparati sa kazaljkom ili živinim stubom.

Rezultati merenja često su podložni uticaju stresa i razmišljanja o bolesti narošito u kućnim samomerenjima. Do sada se pokazalo kao neprecizno i nekorisno samomerenje kp/simulacija holtera TA/ u određenim intervalima jer su te mere često rezultat imperativa,stresa i drugih faktora.Često se dešava da se kod nekih ljudi koji imaju normalan pritisak on povećava kada dođu kod lekara.To je „pritisak belog mantila“za koji nije potrebna terapija ali je potrebno uraditi 24 h HOLTER krvnog pritiska  kako bi se potpuno rešila dilema.Za to postoji digitalni aparat koji se monitra na nadlaticu  i koji vrši merenje krvnog pritska,pulsa i arterijske krutosti na 24 ili 48 h.Merenja se vrše na period  koji lekar zadaje u saradnji sa pacijnetom a kreće se od 10 do 180 minuta.To je  do sada najsavršenije i najprecizniji uređaj  koji sam odrađuje sve a vrednosti registruje u digitalnoj formi u unutrašnjoj memoriji.

Jedino što se oseti to je povremeno nežno zujanje i stezanje nadlatice u fazama merenja.

Holterska merenja u toku sna  do sada nisu imala značajnijeg uticaja na spavanje pacijenta i odvijala su se relativno lako.

Holter krvnog pritiska je potrebno uraditi u svim sličajevima sumnje ili postojanja hipertenzije /više.. povećan KP/makar jednom godišnje i onda kada započinjemo terapiju hipertenzije,kada  kontrolišemo uspešnost postojeće terapije,kada menjamo terapiju i u svim slučjevima povećanja, smanjenja ili oscilovanja krvnog pritiska.


POVEĆAN KRVNI PRITISAK - Hypertensio arterialis

Arterijaki KRVNI pritisak (TENSIO ARTERIALIS lat.)je pritisak kojim nastaje u procesu kretanja krvi kroz krvne sudove počev od srca.

Fiziološka vrednost KP je 120/80 mmHg /u nekim zemljama čak 115/75 mm Hg/.

Predhipertenzija je 120-139/80-89 a hipertenzija je iznad 140/90 mm Hg.

U  predhipertenzija  počinju rasti rizici  od infarkta,bolesti srca,krvnih sudova,bubrega i sl.

Kod svakog povećanja pritiska za 20 /10 mm Hg /iznad 115/75/ rizici od infarkta se dupliraju.

Ako neko ima neku drugu hroničnu bolest kao diabetes onda kp 140/90  se smatra povećanim i treba otpočne sa terapijom.

U Srbiji prema nekim podacima svaka druga osoba ima hipertenziju a u svetu svaka peta.

Polovina naših ljudi koji imaju visok krvni pritisak ne znaju da ga imaju ili se neadekvatno leče.

Krvni pritisak se najčešće povećava postepeno pa bolesnik nema tegobe sve dok se ne pojave komplikacije kao npr.INFARKT ili ŠLOG.

Zbog toga se visok krvni pritisak  i zove TIHI UBICA.

Kod nekih osoba tegobe kod povećanog pritiska  su:zujanje u ušima,glavobolja,svetlucanje pred očima,vrtogavica,nesatabilan hod,pritisak u grudima,crvenilo lica,umor...

Koliko je to relativno pokazuje podatak jednog istraživanja da glavobolju npr imaju češće zdravi ljudi nego oni sa povećanim krvnim pritiskom itd.

Uzroci povećanog KP su najčeće nepoznati kada se radi o esencijelnoj hipetenzije.

Ostale vrste hipertenzije su uzrokovane mnogobrojnim opšepoznatim faktorima rizika.

Od pritiska ne boluju samo starije osobe,sve je više bolesti u drugoj i trećoj deceniji života.

Uzrok sve češće hipertenzije kod mladih je neuredan način života,nespavanje,fizička neaktivnost,gojaznost,pušenje cigareta, neadekavtna ishrana ili brza hrana,stres ali mogu biti i nestručne vežbe u teretanama i genetski faktori.

Kod zaposlenih  je krvni prtisak  radno zavisan i javlja se zbog gomilanja stresa na poslu zbog sve većih obaveza i zadataka uz naravno ostale riziko faktore.

Najopasnije su nagle oscilacije krvnog pritiska a najopasniji njegovi najčešće asimtomatski skokovi pred zoru ili u jutro koji mogu biti uzrok šloga i infarkta srca i jedino se mogu registrovati Holterom krvnog pritiska.

Krvni pritisak oštećuje krvne sudove ali prvo nastaje oštećenje srčanog mišića.

Na srcu se odvija postepeno zadebljanje zida leve komore ili njena hipertrofija.To vodi ka poremećaju rastegljivosti leve komore  i slabljenju njene dijastolne funkcije.Na kraju nasatje dilatacija LK i srčna slabost.

Posledice nelečene ili loše lečene  hipertenzije i dugotrajna ili hronična hipertenzija su brojne i često teške,najteže su svakako na srcu, bubrezima,na mozgu i očima gde se odvija ubrzana sistemska arterioskleroza,gde nastaju i pucaju aneurizme,propadaju i menjaju se zidovi krvnih sudova i nastaju moždani udari,infarkti,slepilo, bubrežna insuficijencija.. a često i život bude ugrožen.

Po nekim podacima 54% moždanih udara i 47% slabosti  srca su  posledica hipertenzije. 

26% osoba koje su na dijalizi povećan pritisak je upropastio bubrežnu funkciju.

Zbog toga hipertenziju treba otkriti i početi lečiti što pre.

Postoju čitav niz lekova i mera za lečenje hipertenzije koje će se preduzeti od strane iskusnih kardiologa  i drugih speciljalista POLIKLINIKE dr Rončević.

 

PRIDRUŽENI pregledi za rešavanje visokog krvnog pritiska su pregledi drugih specijalista:

  • nefrologa,
  • endokrinologa,
  • vaskularnnog hirurga,
  • spec.za ultrazvuk,

mogu biti značajan faktor pomoći pacijentima koji boluju npr. od  hipertenzije sa ugroženom bubrežnom funkcijom ili bubrežno endokrinim poremećajima  praćenih hipertenzijom od aneurizmi aorte,ilijalnih arterija itd...

U takvim sučajevima uradiće se i  lab.parametri i color Doppler bubrežnih arterija i  aorte sa granama,color Doppler nadbubrega i drugih endokrinih žlezda.

Na osnovu svega navedenog preduzežće se odgovarajuća terapija u cilju produžetka života i njegovog kvalteta,daće se sigurnost i podsticaj pacijentu  da još više radi na prevenciji bolesti i smanjenju faktora rizika.

Kontakt

Radnim danom od 09.00 do 19.00 h, subotom od 09 do 15 h

Poliklinika Dr Rončević
Adresa: Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd
Telefon: 011 3447 517, 2441 124
Mobtel: 063 384 940